Proces brendiranja je proces pričanja pažljivo osmišljenih priča. Nekada su se te priče saopštavale onako kako su to kompanije želele. Posetioci Web 1.0 sajtova nisu imali drugih opcija sem da pročitaju šta im je saopšteno. A onda je došao Web 2.0 i sve se promenilo…
U vreme društvenih mreža, brendovi sve više postaju „javno dobro“ – kompanije imaju sve manje kontrole nad njima, jer se brendovi više ne grade jednosmernom komunikacijom, već kroz razgovor svih zainteresovanih strana. Brendovi su postali transparentni i u velikoj meri zavisni od toga šta se o njima priča u online svetu. A u tom svetu kompanije su samo sagovornici mnogima.
Roger Sametz u dve rečenice sjajno objašnjava ovaj novi način izgradnje brenda – „Mislite o svom brendu kao o mozaiku, sastavljenom od delića koje ste vi postavili i delića koje su postavili drugi. Iako ne možete kontrolisati kako su svi delići postavljeni, možete da, sprovodeći svoju viziju brenda, postavite dovoljno delića tako da ivice onih koje ste vi postavili utiču na to kako će se postaviti ostali delići.“
I taj mozaik nikad nije završen – uvek će biti delića koji otpadaju i novih koji se stavljaju… Neke deliće će „menjati“ sama kompanija, neke „otpale“ će uspeti da vrati, ali uvek će biti i onih koje će „skidati“ i „stavljati“ zadovoljni i nezadovoljni korisnici.
Brendiranje je kompleksan proces. I angažovanje na društvenim mrežama je kompleksan proces. Izgradnja i održavanje brenda na društvenim mrežama je vrlo kompleksan proces. I dugotrajan.
Ustvari… “Branding 2.0″ je neverending story…
No comments:
Post a Comment